Okrugli sto o problemu preranog napuštanja školovanja i merama podrške obrazovanje (Romske) dece na jugu Srbije održan je u utorak 15. novembra u Nišu, u prostoru Regionalnog centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju. 25 praktičara u obrazovanju, socijalnoj i dečjoj zaštiti diskutovalo je na 3 teme:
Tema 1: Prerano napuštanje školovanja na jugu Srbije, izazovi Romske zajednice i značaj ranog upisa dece u predškolski sistem obrazovanja i vaspitanja
Tema 2: Identifikacija rizika i intervencija: ehanizam za rano upozoravanje i program podučavanja
Tema 3: Nastavnici i roditelji na istom zadatku: da li dovoljno sarađujemo?
U svečanom uvodu na početku okruglog stola, gđa. Nena Radovanović, savetnica u Školskoj upravi Niša poželela je dobrodošlicu učesnicima. Gđa. Olgica Bajić iz Otvorenog kluba Niš istakla je da je malo urađeno na polju prevencije preranog napuštanja školovanja i da je država još uvek na početku kada je rešavanje ovog problema u pitanju, te da se do sada sve na tom polju, prepuštalo civilnom društvu da rešava. Ona je ukazala da je puno toga i na lokalnoj zajednici odnosno na lokalnim vlastima, i da se one ponašaju nezainteresovano i kao da to nije njihova odgovornost, a to je ilustrovala primerom lokalnih akcionih planova za decu koji se u brojnim opštinama ne sprovode. Kao pozitivan primer navaden je grad Pirot kao grad po meri dece. Gđa. Jelena Nastić-Stojanović u ime projekta RECI poželela je dobrodošlicu učesnicima i sumirala šta je sve do sada urađeno na projektu.
Nakon pause za kafu i izjave medijima, gđa. Ljubinka Simić iz Knjaževca predstavila je kampanju upisa Romske dece koja je sprovedena u proleće 2016. godine u Knjaževcu, Prokuplju i Beloj Palanci. Ona je ukazala da je u Romskoj zajednici kada je o obrazovanju reč, najveći problem odlazak porodica u tzv. ’’azil’’, jer sa sobom vode i decu na sezonske poslove u trajanju od 6 meseci, a zatim se u maju vraćaju i mole škole da deci opravdaju šestomesečni izostanak kako bi ostvarili pravo na novčanu socijalnu pomoć. U ovakvim slučajevima kojih je puno, najveći gubitnici su ta deca, jer su uskraćena za obrazovanje i vaspitanje i da rešenje problema leži u zadržavanju te dece u zemlji. Prema tome, gđa Simić smatra da je u tretiranju ovog problema kritičan rad sa roditeljima. Zatim su prof. Marija Aleksandrović i prof. Slavica Komatina, sa Visoke škola za vaspitače u Vršcu, predstavile priručnik za vaspitače o inkluzivnim praksama sa elementima romskog jezika i kulture. Priručnik je namenjen kako vaspitačima koji ne govore romski jezik a rade sa decom iz romskih porodica, tako i romskim vaspitačima i nastavnicima tako i predagoškim i romskim asistentima. Prof. Komatina predstavila je rezultate istraživanja o zastupljenosti predškolskog obrazovanja u Knjaževcu, Prokuplju i Beloj Palanci gde su ustanovile da je nedovoljan obuhvat romske dece u Knjaževcu i Prokuplju (10% upisanih u osnovne škole čine Romska deca dok je udeo Romske dece u pripremnim predškolskim programima samo 5% od ukupnog broja upisane dece). Istovremeno identifikovani su i primeri dobre prakse u sve 3 opštine i to: u Beloj Palanci gde je u OŠ Ljupče Španac 1/3 učenika romske nacionalnosti dok su u predškolsko obrazovanje uključena sva deca romske nacionalnosti; u opštini Prokuplje u kojoj predškolska ustanova Neven ima savetovalište za roditelje i program socijalnog rada; Opština Knjaževac je dobar primer po uključenosti lokalne zajednice u život predškolske ustanove. Poslednja uvodničarka je bila gđa. Bojana Pešić iz OŠ Čegar iz Niša koja je govorila o iskustvu organizovanja pripremnog predškolskog programa u osnovnoj školi. Ona je istakla da je prednost održavanja PPP u prostoru osnovne škole u tome što se deca pripremaju u realnom školskom okruženju, pa je i proces prilagođavanja deteta u prvim danima škole jednostavniji.
Drugu temu je otvorila gđa. Anđelija Roglić iz TUTORING programa, predstavljanjem iskustava opštine Raška u organizovanju programa podučavanja u osnovnim školama. Gđa Jelena Nastić-Stojanović je predstavila mehanizam za rano upozoravanje. U okviru diskusije, Đorđe Radoičić iz Zapadnobalkanskog instituta WEBIN, istakao je važnost uključivanja svih aktera u lokalnoj zajednici u realizaciju mera podrške, kao i da je TUTORING program koji nastavlja da se primenjuje i ove godine u Raški postao sastavni deo LAP za mlade. Naveo je da je preko 80 % tutora imalo uspeh u Raški i da ove godine tutori dobijaju nadoknadu od 5000 dinara mesečno koja se obezbeđuje iz budžeta lokalne samouprave. Izneo je svoje predloge: da treba povećati ulogu roditelja, da TUTORING program treba uvesti pored osnovnih i u srednje škole i da treba zagovarati uvođenje programa u nastavni plan. Dušica Radoičić iz Raške koja je bila tutor u pilot projektu navela je svoja iskustva: da je radila sa devojčicom koja je imala problem sa diskalkulijom, da je radila na resocijalizaciji deteta, da je nakon završetka programa nastavila rad sa devojčičom i da ove godine ponovo učestvuje u programu. Jasmina Mladenović iz TUTORING programa iz Prokuplja, takođe tutor iz pilot projekta iznela je svoja iskustva u realizaciji programa u opštini Aleksinac: u ovoj opštini je program naišao na brojne poteškoće, nije bilo podrške roditelja, a nezainteresovanost su pokazivali i nastavnici. Tutori su sa druge strane pokazivali veliki motiv i entuzijazam, kao studenti Visoke strukovne škole za vaspitače u Aleksincu, za ovaj društveni i praktični angažman dobijali su ECTS poene od škole.
Uvode u treću temu napravili su gđa. Dragana Ljubisavljević, direktorka OŠ Vuk Karadžić iz Knjaževca i gđa. Dragana Soćanin iz AFS koje su govorile o neophodnosti i dobrim praksama u uspostavljanju saradnje između škola i roditelja. Gđa. Ljubisavljević je objasnila da se u njihovoj školi organizuju brojne tribine i seminari za roditelje, ali da generalno postoji nedostatak obrazovanja roditelja i da je sistemski problem to što je porodia u krizi. Dragana Soćanin predstavila je značaj saradnje i aktivnog učešća roditelja u obrazovnom sistemu i navela primer da u Zemunu postoji 5 vrlo aktivnih škola koje uključuju roditelje, da se u okviru tih škola organizuje veliki broj predavanja, da se uključuju i specijalne škole i da škole gostuju jedna drugoj sa predavanjima i seminarima. Održavaju se i radionice na kojima su deca držala obuke drugoj deci: deca sa oštećenim vidom vajanje dok su deca sa oštećenjem sluha učila drugu decu znakovni jezik.
Svi panelisti su se složili da je obrazovnom sistemu potrebno malo podsticaja da se pokrene, i da kada se školi ukaže pažnja da škola to vrati dobrim. Takođe je zajednički zaključeno da mala grupa aktivnijih članova prosvetnog sistema može da pokrene lavinu ako se organizuje.
Projekat ’’Predškolsko i osnovnoškolsko obrazovanje Roma: širenje mogućnosti za veći obuhvat i smanjenje preranog napuštanja školovanja’’ (RECI) finansira Evropska unija, a sprovodi konzorcijum partnera: World Vision Austria, roinvest fondacija Srbija, Zapadnobalkanski institut, isoka škola za obrazovanje vaspitača ’’Mihailo Palov’’ Vršac i Kulturno informativni centar PRALIPE iz Pirota uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
